MEROLIN
Poznavala sam davno jednu ženu. Zvala se Merolin. Rekli su mi da je se klonim. Bila je ozloglašena u našem komšiluku ali nisamznala zašto. Uvek je nosila veoma kratke suknje ili jako uske farmerice i šorceve.Majice su joj bile duboko dekoltirane i bez leđa. Ujutru je dolazila u najveću i najlepšu kuću u ovom delu grada. Tamo je živeo neki bogataš kog ja u životu nisam videla. Uveče je odlazila uglavnom razmazane šminke i ukaljane garderob. Jednog dana slućajno sam se zatekla na ulici kad je prolazila. Bila je posrtala jer joj je napukla visoka crvena štikl. Ne znam koji me je vrag gurnuo da je pratim ali osetila sam da moram. Hodale smo dugo. Ulice su bile prazne. Samo je odzvanjanje štikli remetilo savršen mir i obijalo se o zidove kao bumerang. Sela je na beton. Sela sam pored nje. Po prvi put me primetila. Samo mi se osmehnula. Nije rekla ništa. Počela je da plače. Nije stajala. Plakala je i plakala. Gledala sam joj lice. Na njemu nije bilo ni trunke zla. Bilo je to lice mučenika. Nekog ko je razočaran i besmoćan. Išutan oštrim cipelama života. Čula sam škripanje kočnica trkačkog auta. Ispred nas je stao Crveni Ferrari. Ustala je. Stala ispred mene tako da se nisam videla i ušla u auto. Odvezli su se. Ja sam ostala nekoliko sekundi i onda čula vrisak i pucanj. Sakrila sam se iza kontejnera. Crveni Ferrari se vratio i odjurio negde. Potrčala sam u ulicu odakle su se vratili i videla Merolin. Hladnu i bledu na pločniku u lokvi krvi, Bila je nepomiča. Bila je mrtva. Izgledala je kao anđeo sa tom njenom plavom kosom i ružičastim svetlim karminom. Otrčala sam kući i nisam rekla ništa. Sutra u novinama je osvanula vest:"Ubijena Prostitutka". Nisam znala šta to znači ali znala sam jedno. Merolin više nije dolazila u kuću bogataša i mislila sam da sam odvratna osoba misleći da joj je i bolje što je mrtva. Sad uviđam da sam samo bila u pravu.
3 Komentari |
0 Trekbekovi